ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе. О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље.... Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи.... Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....

Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину. Она је без вере, без бога. Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на светињу, на морал. Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији. Она подржава незнање, предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. .. Себичност је вечити алијан неправдин. Њих двоје подписују пасош правди и правици. Ко иде на руку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.