и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»

То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....

XXIII

— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи. Њих двоје не мош никад да видиш измирене. Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.

Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове. Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово понижење. Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животиње.... Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња. Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе. Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....

Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости... Љубав према