први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»

Ово логично питање обрадовало ме. Али знаци су већ били ту. Требало је кризи стати на пут. Ваљало је сазнати њен узрок. Срећа је што се ту десио г. Босије. Ја га погледам. Он ме је разумео. Знаш већ — тај човек злата вреди. Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника. Криза је почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере. Било ми је све јасно. Ваљало га је умирити. Зовнем их обојицу у мој кабинет. Ја започнем:

— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога. Ово је фаличан рецепт. За то га ваш професор ни потписао није. Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење.... Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто. То ме је ужаснуло. Ја наставим:

— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку. Непријатељи су одвећ силни. Али је бог јачи, моћнији. Он је на нашој страни.... Адела је здрава.

На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна. Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим. Добро је. Ја наставим:

— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава. Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре. Из ове праве