по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре. Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама. Ове обично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд. Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице. При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.

Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна. Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија. Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије.... Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио. За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао. Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао. Са старим се јувелиром лепо пазио. То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.

Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир. И бог је његову молитву услишао. Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од имућних људи напуштеном крају. Рука је та многој