обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима. Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима. Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље. Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама. Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања. Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа. Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.

За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца. У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела.... Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице.... За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.

Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.

Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје