«Па зар тако, вељи јаде — Мој поносе! Ти остави мајку твоју — Кукавицу, Без ракола мајчинога?... Куку мени!... Како ти је, сине, било — Ноћ ноћити, Без мајчина загрљаја — Моје перје, Без мајчина миловања — Рано моја ?... Мајка те је научила — Кито цвећа, Моје сунце потамњело — На обзорју, Да на мојим заспиш грудма — Сад су пусте!...»
Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:
«Ево твоје сестре, брате! — Дошла ти је, Да ти види дворе беле — Јаде своје; Да упита брата свога — Сестра црна, Је ли њему без сестрице — Кукавице,
Метаподаци
- Драгоцена огрлица: прича у своје време : ELTeC издање
-
Комарчић, Лазар (1833-1909)
- OCR и корекција текста: Александра Томашевић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Штампарија Н. Стефановића и Друга COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1880 -
- Лиценца