онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.

Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П.... Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»

Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провејавао свежи поветарац нових идеја. С тога се на њ била дигла читава хајка. Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишане револуције У. осталом он је јавно тражио измену свега оног што је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено. Највећи његови противници били су: г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П... У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима. На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.

Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама. А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... онда је лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора. О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци. Многи