б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене г-ђе Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;

в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;

г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене г-ђе Андроните; а још мање да га се она примила;

д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица г-ђе Андроните — онај исти драгоцени адиђар, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру. Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —

Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде три безизузетна сведока. Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:

По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог