огрлици.... Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —

Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места.... Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене.... Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.

Настало је ћутање. Свак је с нестрпљењем ишчекивао пресуду.

Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта. Оба члана гледаху преда се.

Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмејак.... Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....

Г. преседник устаде. Он поче доста ниским тоном:

«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору. Он је ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале наводе њење, — па је нашао:

а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;