читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона. И тада би настало бурно одобравање са стране деснице.... Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу. Њој би се само викнуло:

«Нека се левица не удаљава од предмета! Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.