драгог камења — па би тамо и остали. У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета. Она се исправи, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину. Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —

После неколико тренутака кабинет је био пун дима. Морали су се прозори отворити да дим изађе.

III

— Од то доба прошло је много година. У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир. Друштво је добило готово други облик. Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина. Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино од наднице, — сви ови сада уживају «подједнака» права. Она шаљу своје посланике на народну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.

Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано. Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак. Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.

Под оваким друштвеним околностима, отпочео се