Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.

Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово. Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.

А кад и професори права стоје са својим теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.

У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».

Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу. Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништву.