анархији. То бар судови не смеду чинити ... Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....

Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.

«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог. Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»

Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.

Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев. Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.

Г. Бижо није марио да адвокати много резонују. Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи. Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији.... Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику