«А презиме?...»

«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —

XX

— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље. С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.

Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.

Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца. Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.

Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:

«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!.. Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?... Желудац је средсредна тачка око које се све витла.... У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео. То је мој проналазак!..»

Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његовој партији никад шкодило.