по нарави и по опхођењу. Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.

Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:

«Ви идите.... Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила. Њена је мати дубоко уздахнула. Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.

Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул. Дошао је да се с нама опрости. Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера. Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.

Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....

После три дана већ смо били у П.. У путу нас је пратио г. Бомјер. За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено. Она би по ваздан којешта ћеретала. С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.

Чим смо дошли у П.... Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур. Ја сам тачно извршила мисију. Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром