Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда». Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп. Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —

Г. Жанета је имала око својих 41—46 година. Своју је младост провела у једној од првих племићских кућа. По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца. Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара. Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане. Они јој дођоше. Умал није скапала од глади. Од тога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској. Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом. Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи. Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу.... И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....

Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.