осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе. Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке.. О народном преставништву рекли би;

«Данашње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба. Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди. Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева. Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом. Она ове гласове сама бира. Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике». Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може. Сем овога, она употребљава сва срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешовања, протури најмање још једну трећину својих кондидата... Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С... Ови људи ни од шта не