— «Па шта сад одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»

Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу.... Он поче:

«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама. Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.

Ја ово место поштујем, обожавам!... Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?... Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање.... Притворство је понижење....

Ово је место, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име;