науке. Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа. Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна. Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа. По начелима — припадао је напредној партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.

Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити. Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се креће. Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку. Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија.... У свом званичном раду био је до крајности педантан. Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав. Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.

«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим.... Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш... Президијал.... то је нешто. Ту је човек увек начисто.... Може свет колико хоће дрекати — залуд му!... Ја знам шта сам учинио.... Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе. Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће