Она грози целом друштвеном склопу.,.. Срећа је само, што нам је добро позната.... Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу. Овде треба лека и то — брза и радикална лека... А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони. То су мора тој заразној друштвеној болести. Опити су већ чињени.... Они су добро испали!...»

«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета... Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»

«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред. Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке.... И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»

«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је спор....“

«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само опомиње,