Тако је. Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца.... Г. Флавије скочи као муњом погођен.... Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар.... Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је... Излази одводи га мали Фабијан.... Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке.... Ред се у неколико повраћа.... Г. Жилкред наставља): Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности. Она треба да је најобичнија браниоцима правде. Ја то признајем. Мени се измакла једна неприкладна реч.... Па јесам ли ја крив?.... Ја мислим да нисам. Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду.... Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.

Славни судбени сто разумеће ми положај. Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!....» повика неко из публике.... Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одговори један младић.... Ово би прибележено.... Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише