Флоријану маркизу де - Бранлу.,.. Рекоше ми амо да је и он овде? —

— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.

Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.

«Шта?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....

— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил.... Исто као и ја,...

— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....

— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....

— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.

— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола.... Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....

— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....

— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил.... Ето сад смо сигурни... Флавије — оно мало анђелче — живи!... Он је сад читав човек....

— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен

— Шта ћеш то су последице несретне револуције! —