је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости. Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао. Истина, ма се с ког краја почела казивати, остаје увек — само истина.....

«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —

XV

Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса. Било му је око 60 година. Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама. И он је пострадао у револуцији. Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тариду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју. Ово је село на устима једног планинског пролаза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо. Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође. На срећу његову до тога ни дошло није. Кад се редовно стање повратило, он дође у П.... Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио. Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа