он свом роду спремио. Он је спремио, он је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена.... Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..

Метаподаци

  • Драгоцена огрлица: прича у своје време : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • OCR и корекција текста: Александра Томашевић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија Н. Стефановића и Друга COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1880 -
  • Лиценца