Они нису рђави никако: они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера. Али, њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења. Њих разједа отров социјалне суревњивости. Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату. Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара. Заставници прогреса, они су његови најљући противници. Лично за себе, они не траже много. Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом. Ови млади људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом. Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије. Тесногруди, амбициозни, напрасити, ћудљиви, ако се не одаду пићу, они постају, на крају, најљући реакционари.