је себе већ тада прогласио за великог човека.

Кад је ступио на Велику Школу, он је тамо нашао два оделита типа међу својим новим друговима. Један је био већ господин, циничан, наметљив, извештачено безбрижан, без видљивог интереса за политику. Он је већ у двадесетој години научио да му живот доноси чист приход. Његова је девиза: уживати и успети. Понекад пада у севдах, и тада пева прилично. То су они који одавно имају готов план школовања, служе војску одмах по матури, уписују за то време семестре на универзитету, и већ знају вредност годинама службе. То су они који као ђаци добијају места по Скупштини, разним министарствима и осталим великим надлештвима, где је рад мањи, а плата већа. Они оснивају таншуле, састављају певачка друштва, приређују концерте по отаџбини, по изузетку се представљају као великошколци, праве слатко лице познатијим госпођама на шеталишту, знају за девојке с великим миразима. Њима је свеједно који режим влада, јер им је сваки добар... у свакој партији, групи или кући од утицаја, они имају својих људи и фамилије; ипак претпостављају реакцију. Савитљиви, помирљиви,