одаја поплочана циглама. У једном крају се налазила гвоздена пећ, несразмерно велика према самој кујни. По зидовима су висиле изрибане тепсије, тигањи, бакрачићи, тенџере, лонци старинског облика, које је госпа-Матовић наследила од своје мајке. С овим посуђем од бакра мешали се модерни судови од земље или емаља. Из кујне се иде у дечју собу, где је Чедомир обично држао лекције. Она је била испуњена трима постељама, међу којима се свака разликовала: једна је била гвоздена, друга дрвена, трећа на ногаре. Ту собу је могла обитавати породица једног мањег трговца као и једног бољег радника: ништа у њој није давало утисак раскоши ; све је било потребно, чак преко потребно. Што се тиче реда, он није био за претерану похвалу; по патосу се повлачио један шал, на једној постељи познавало се још како је неко спавао, по другој је било просуто једно пакло карата; прашина се видела по раму од огледала. У трећој одаји, која је замењивала салон, Илић није био никада. Госпа-Клеопатра — тако је било крштено име Матовићки — није у свему делила демократска убеђења свога мужа; по њеном мишљењу један сиромах ђак треба да је задовољан што улази и у дечју собу;