као солдат прави изгубљени син, enfant perdu. Таки су обично бесни били, и од њих би зазирали.

Сад почнемо испитивати га како је постао солдат. Донесу му јела, па једе и прича. Каже како је стао: добио је десет форината „хандгелт“,Хандгелт нем. Handgeld, новац који се даје добровољцима при ступању у војску. па онда га бацише у „транспортсхаус“, Транспортсхаус, нем. Transportshaus, касарна за привремено борављење војника у пролазу. одатле опет у региментски „депо“, Депо, франц. Dépôt, војно слагалиште. па онда учи се јахати, екзерцирати. Знао је читати и писати, и рачунати, и сад тако млад, па већ је каплар постао. Васа Решпект већ је каплар.

Сад је добио „урлауб“ да посети свој завичај и да моли оца за опроштење. Он је својим стањем задовољан, и кад ислужи може опет што бити од њега. То јест, вели он, ако рата не буде; али ако рат какав букне, онда ће остати, куд пукне да пукне, јер војевао би радо.

„Урлауб“ само три дана траје, па мора натраг, па онда ће опет с региментом у Пешту марширати „у логор“.

На мене дерана Васа је велики утисак учинио. Нисам очи с њега скинуо. Он то примети, после ручка дигне ме у крило, и каже ми: „Је л’, баћо, и ти ћеш бити хусар? Немој бити „цивил“.“

Већ онда сам га волео, ма да су га сви мрзили. Бадава, мени је већ онда као јунак изгледао. Неки су на њега попреко гледали. Од моје родбине један је главом махао, није му се цела његова та историја допадала.

Толико се само још опомињем да су неки од родбине оцу ишли да га приволе да му опрости. Отац није на то пристао. Васа је ожалошћен што га отац не прима, но одарен од родбине врати се регименти.

Чика Игња сузе рони што има неваљала сина. Сам се исповеда пред целим светом да му је син неваљао, да од њега ништа неће бити, да ће на