није ни видети, јер су саме горе; у гладној години, кад ни кромпир није родио, људи и деца су од глади умирали. Спусти се од горе, реком Вагом, у Дунав једна лађа, и доплови до Пеште. У тој су лађи премрле од глади словачке породице. Ту су сад на баируБаир, арап., необрађена земља, овде у смислу обала. децу куповали и продавали. То јест, куповали су и продавали не онако баш као робље, као на пример у Африци, но сасвим по модерно-хришћанском начину. Словаци моле да се смилују на децу и да их узму „под своје“. Милосрдни људи узму их, који мушко који женско, па још родитељу даду по форинт-два „као бакшиш“. Тако је покојна тетка Сара баш онда у Пешти на вашару била, и видевши код дунавског баира како децу носе, смилује се и она и узме једно девојче од пет година, да за њ два форинта и однесе кући.

Чика Игња није се томе противио. Шта више узео је као неку срећу, као аманет. Дете се звало Ханка, но после постаде Аница. То је ова наша Аница, добра душа.

VII.

Васа је већ свршио код куће „славеносербске школе“Српска вероисповедна школа. и прву латинску. Први разред гимназије. То је могао у Сент-Андреји изучити. Мразовића граматику „Руководство къ славянстҍй граматицҍ" од Аврама Мразовића, штампано први пут 1794. знао је у прсте.

Но на страну све те школске књиге, Васа је најволео читати српске јуначке песме, из неких старих „собранија“. Што је год читао о јунацима, све је држао да се баш то тако збило, ма да је на немогућност наличило. Како сече Арапе Краљевић Марко, јунаштво Страхињ-бана, — то Васа не би допустио да је могло бити друкчије. Те виле српских јунака, те су живеле и живе остале. Оне Осијанске слике где српски јунак, кад му је врућина,