— Лепа мисао, тај орао као полијелеј !

— Направљен је тачно по упутствима Њ. Величанства — примети коморник.

Лазић прегледа брзо цело предсобље. Оно мало зидова између оноликих врата покривено вешалицама за хаљине, тапетованим зеленом чохом, на којима беху и велика огледала. На консолама испод тих огледала поређани најразличнији шешири, а на сваком шеширу по један пар нових рукавица. На доњим половинама тих вешалица беху позлаћене ограде, за разне кишобране, сунцобране и т. д. У сред предсобља око стабла једне велике палме једно савијено канабе, превучено тешком свилом. Над вратима, кроз која се улазило у салон, украс од јеленских рогова. Десно и лево од тих салонских врата беше по један грдно велики испуњени црни медвед. Оба беху намештени да стоје на задњим ногама, а у шапама предњих ногу држали су послужавнике од саксонског порцелана, пуне посетница.

— А гле, та и ово су наши земљаци са Суве Планине! — рече Лазић посматрајући вештачки испуњене медведе.

— Ловачки трофеји Њ. Величанства — рече коморник па отвори једна врата десно. — Овде је соба Њ. Превасходства!

— Бре-е-е — рече гост ушавши у собу — кад су вам овакве гостинске собе, како ли тек изгледају домаћинове — и док је Жан отварао капке на прозорима, стаде разгледати „своју“ собу,

Масиван дупли кревет са „небом“ од плаве свиле. На прозорима и вратима по један пар завеса од исте свиле и златним карнисама. Цео под беше