фина. Ја сам управо хтео да вам начиним комплименат, само ми је овај испао мало медвеђи. У осталом ја знам и ваше лице, и целу вашу личност, јер сам вас проучавао.

— Ене сад ? То је интересантно. А молићемо где сте ме то проучавали ?

— Најпре у шаљивим листовима моје домовине, па онда на овој слици мајстора Бона. И он вам није ни мало ласкао. Напротив, ви сте у природи лепша него што вас је мајстор Бона намоловао!

— Такав комплименат, изговорен од таквог фанатика истине, био би довољан да постанем уображена...

— Ја само констатујем фактичо стање. Моји земљаци који су тако често правили вашу карикатуру, јако су грешили правећи вам сувише кратке сукње а сувише дугачке зубе.

— Појамно, јер су у нашим новинама читали да сам ја згрицкала читаве милионе. Али то је клевета мојих завидљивих непријатељица.

— Разуме се. Дроњави новинари и не слуте да прва играчица у великој опери има тако велику плату, да може себи да допусти сваки луксуз!

Госпођица Зебра стаде опет да се смеје и показа своје безпрекорне зубе.

— Хвала вам, госпођо, за ваше дражесно смејање, које ми даје прилике да се дивим вашим зубићима. Такви зуби зову се у нашим народним песмама „два низа бисера“. Али што је за вас лично важније од тог појетског поређења, то ћу вам ја као лекар казати. Зуби са тако - ситним крунама имају дугачке, у вилици дубоко углављене краке, за то су врло солидни. Па како узгред видим да их