опширан телеграм. Те оргије на суво треба одмах да престану. Краљевог лекара треба одмах сменити. Јерина мора с места оставити Сингидунум.

-- Богме то неће бити ласно...

— То мора бити. Малога морам ја узети у моје руке. На то имам право, јер сам Уставом задржао право да до Краљевог пунолетства управљам његовим васпитањем.

— То је било твоје право док се ниси писмено свега одрекао чак и свију права најобичнијег грађанина у Силванији.

Краљ отац опет седе и гледао је укочено преда се.

— Ми, твоји пријатељи, нисмо иикако могли разумети тај твој корак. За што си то урадио? Та за Бога, због апанаже, да би њу искамчио од парламента твојих непријатеља. А што ти је требала та апанажа? Зар ниси имао три милиона у готову? За две године ниси могао постати оскудан у новцу па да си оне милионе кашиком јео, или да си их обема рукама бацао кроз прозор...

— Ах, шта ви тамо доле знате о овдашњем животу! Сама ова кућа и њен намештај прогуташе цео милион.

— Добро, а она друга два?

— Видећеш, видећеш и то! викну Краљ у пензији нестрпљиво.

— Видећу, али опет нећу моћи разумети. Молим те, ти си наше политичке непријатеље тако мрзио, да си волео абдицирати него с њима владати. Добро, то је у политици луда ствар, али најзад може се разумети. Али што се баш никако разумети не може то је да ти, после две године, те