Министри, који су дошли Краљу да га о неком важном државном питању обавесте често забезекнути, кад на један пут улети у кабинет руља несташних девојака, које се отимљу за јединог играча!

— Не мари то ништа — рече Емилијан — Ти сам кажеш да су то девојке из најбољих кућа, и онда нема никакве опасности за оно чега се ти бојиш!

— Ја се бојим нечега што је горе од онога што ти мислиш. Не бојим се ја само прераних љубавних веза, не бојим се толико ни скандалозне хронике, ни омразе и непријатељства између краљевског двора и првих кућа у престоници, али се бојим нечег другога. Један прерано развијен природни нагон, који се из дана у дан дражи али не задовољава — а у таквим околностима не може се ни мислити на задовољавање, — може да наиђе на странпутице...

— Господе! — рече краљ отац уплашено — На то нисам ни помислио, а то може одиста да постане озбиљна опасност....

— Слушај само. Кад сам, скинут са посланства, вратио се дома, дворски балови краљице-мајке беху у највећем јеку. Сигурно по наваљивању Намесника добио сам и ја позив на један дворски бал, и, наравно, одазвао сам се позиву, и ако ми није до балова. Краљица-мајка правила се за цело време да ме не види и не познаје. Не треба да ти кажем да је и она за мене била ваздух. Ја сам посматрао само младога краља. Учинило ми се да изгледа као прави неврастеничар. Он је сву ноћ играо без прекида и то само са девојкама од маминих чајева. Али он је играо као човек који не чује музику по којој треба