— Знам, и због тебе је онда дошло не само до министарске, него и до државне кризе, из које није било излаза...

— Докле га ти ниси нашао предлогом Намесништву да од мене направи превасходство за извоз, те тако добих посланичко место на страни.

— После твојих првих посланичких извештаја Намесници су ми нарочито благодарили за тај предлог.

— То ништа није сметало онима с уским чакширама и бритвама у клубу, да се освете Намесницима што су њиховом политичном противнику дали опет службу, па су ту службу просто избрисали из буџета, и ја бејах опет на улици. Кад си ме ти окупио да дођем, јер се у сред ових милиона људи без једног пријатеља осећаш усамљен, па се бојиш да не заборавиш наш језик, онда се реших да ти учиним по вољи те да барем видим колико има истине у страшним историјама које наше новине причају о твом овдашњем животу, и ево ме.

— Хвала ти, драги Ђоко, хвала од свега срца! — рече Емилијан и узе обе руке свога пријатеља у своје.

— А сада доста о мени. Дај да те љуцки погледам. Ама како ти то изгледаш ? За три године ти си постао десет година старији, оћелавио си, и добио старачку доњу вилицу која се опасно приближава твом орловском носу... Значи да си погубио све зубе. За што не направиш уметничке? То је бар данас ласно ?

Емилијан се насмеја.

— Имам их читаву збирку, али не могу никако да се навикнем на лажне зубе, па претпостављам да жваћем голим деснима.