II.

На тихим дунавским водама спушта се пролетње, фебруарско вече. Град је Смедерево већ затворен. На кулама су на одређеним местима страже. По виноградима и по брдима су понеке воћке, бадеми и брескве, у цвету. Сумрак се хватао над пределом око града Смедерева. Станови Гостионице у оновременом језику. су још отворени. Трг и трговачке улице око града затварају се, и људи се повлаче на вечеру у куће. Јавнога живота већ нестаје.

У тај мах један коњаник, задуван, стиже на градска врата и поче дозивати стражу да му врата отвори. Мост још није био дигнут. Коњаник је из далека, сигурно из Дренопоља. Уши су му повезане. На њему је кратко ћурче, као либаде. Опасан је тврдо и широко око паса и око слабина. Турске широке чакшире на ногама су му.

Кад је прошао прве вратнице, јавио се стражару да је улак царице Маре и да носи писма деспоту Ђурђу. Пошто се стража уверила о ономе што говори, пође пред њим у кастел, који је био у углу на Дунаву. Испред