дебелим штапом, а кочијаш се диже, протрља очи и окрете се лекару, не силазећи с кола. Шајкача хтеде да му падне, а он, врло вешто, климну главом и тако је опет намаче. Лекар му нешто рече и уђе у кола. Још једном се, кроз прозор, окрете Марији, која је стајала на капији, и рече брижним лицем :

— Ако не заспи, сваког сата.

Лекар лупну у прозор. Коњи са великим напором повукоше кола и овај стари и олупани сандук љуљао се тамо и амо и, као бесомучан, одскакао је од неравне калдрме, јечући и стењући при том.

Дан се већ примицао крају. Врућина је, на једном, престала и вече је бивало пријатније од како је, с времена на време, почео подухивати пријатан ветрић.

Света је пошао мајци у сусрет, ухватио се за сукњу и тако иде поред ње. Даница је, такође, пошла у сусрет.

— Хајде, нано, зове те баба.

Марија се намршти.

Једним покретом