— Да сам хтео, ја сам могао овај албум да продам за 9350 дин. Нудио ми један Француз.

— И ви га нисте дали ?

— Хм, хм. Ваљда сам луд... А један Американац нудио ми је више. Имам баш писмо у коме ме моли и преклиње, да му продам овај албум.

Ђорђе га је у први мах иронично гледао и смешкао се, а после му дође, да овом човеку рече нешто, не зна ни сам шта, нешто опоро, нешто што би га наљутило, увредило, заболело.

— Чини ми се 11.000... тако нешто, не сећам се сад... а ко ће и да се сети, кад ја често добијам... хм, хм... такве понуде.

И Ђорђу би смешан овај човек, који има два одела, једно излизано и отрцано за сваки дан и једно празнично, које је пре толико година направио и које је било врло углађено и усијано, овај човек, чија кућа, тешком муком, живи, стењући под јармом дугова, једним елегантним покретом руке,