— Фалсификат... хм, хм... Ето, фалсификат.

Ђорђе је запалио цигарету и иронично је гледао у њега.

— То не мења ствар. Мени је то свеједно.

Сима га је занесено гледао. Да га је у том тренутку Ђорђе запитао : да ли га воли, он би му, без оклевања, одмах одговорио: да га, на против, мрзи.

Ђорђе је, од дуга времена, гледао неке марке. Једно затворено писмо било је под гомилом марака.

— А какво је ово писмо?

— Из Америке.

— Па одкуд овде? То није за вас, бар није упућено на вашу адресу.

— Није. Ја сам га узео због марке. Немам ту марку.

— Зар ви, као поштар, имате права да узимате туђа писма ?

— Хм, хм... Није право... него... онако. Требала ми марка.

Сима је поцрвенио. Ђорђе је нагло пушио, затим баци цигарету далеко од себе.