— Видиш, ово је кнез Михајло. Прва марка за време кнеза Михајла. Хм. хм. Ето, види.

Ђорђе узеде марку погледа је и нашао је да нема нечег особитог. Марка као и свака друга марка.

— Јеси био у цркви ?

— Шта ћу тамо ?

Он се одмах покајао што је то рекао, јер је био уверен, да Сима није чуо, шта му је он одговорио. Тек по томе, што је он мрмљао : хм, хм, не може судити да то треба узети као неку врсту примања к знању.

— А зашто ви скупљате марке? Питао је он мало гласније.

Ожиљак над Симином левом обрвом је поцрвенио.

— Зашто? То је задовољство, једно велико задовољство.

— И велика беспослица.

Сима није чуо шта је Ђорђе рекао, јер се баш тога часа био задубио у посматрање једне марке. Дуго ју је гледао лупом. Ожиљак је црвенио и бледио. Бркове је нервозније грицкао.