(Сима је смео да се клади да је био Американац) девет хиљада и три стотине педесет динара. Али — хм, хм — Сима га није дао, јер је био уверен, да ће његов албум, кад-тад, можда у врло блиској будућности, представљати већу вредност од албума оног надувеног Француског Маркиза, који марке купује, а не скупља их као он. Око њега је била тишина. Он је био удубљен у свој посао и ништа се друго није чуло, до превртање листова и његово бескрајно хм, хм.

Даница, која је била спремала собу са улице, изишла је у двориште румена лица. Окренула се два три пута, не знајући ни сама зашто, затим се нашла у некакву послу и пажљиво је нешто очекивала. Над капијом одјекну звонце. Она се трже. Румен не ишчезава с њезина лица, руке су јој биле хладне и влажне, очи се светлиле, а неколико праменова косе залепише се за румено и знојаво чело. Уклањајући косу с чела, она је упрла погледе према капији. Срце је куцало снажно и брзо и она, најзад, није знала