Она је била сасвим увела. Сама кожа и кост, ма да је узимала најновији лек, што јој га је лекар преписао. Седа коса вирила је из мараме и уоквиравала је жуто-црно испијено лице.

— Не треба ми ништа, чедо.

Даница јој намести узглавље, убрали је и, смешкајући се, изиде из собе. Баба је гледала за њоме и нешто се била замислила. Укочен поглед био је као прикован за врата, која су се за Даницом затворила. Поче лагано климати главом као да некога сажаљева, а две крупне сузе споро су клизиле низ смежурано лице.

Звонце над капијом одјекнуло је прво двапут а после једанпут. Сима је долазио из цркве. Чим је затворио капију, он је почео да се скида. Црн герок савије, скине крагн и црвену оксфордску краватну, натенане поче откопчавати црни прслук са окецаним дугметима и све то остави на сто у дворишту. Даница му, за то време, донела једну белу војничку блузу и папуче. У часу скиде ципеле, не додирнувши