за сто и узе читати новине. Када је Даница пришла столу да мало уврне фитиљ од лампе, он указа главом на бабину собу и рече:

— А она тамо опет кука?

И опет се удуби у новине. Вече је било врло пријатно. На небу се помаљао месец. Звезда се појављивала за звездом. Баба је још непрестано јецала. Света, савладан плачем, задремао на једној столичици и у мало што није пао, да га Даница није подигла и унела унутра.

II.

Марија је била у кухињи и гледала око ручка. Даница је распремала собе и када је из њих истерала муве, она је спустила завесе. Имала је још да обуче Свету, па да и она оде у кухињу да помогне мајци. И када је хтела да се упути у кухињу, она се сети да сврати код Бабе.

— Бабо, требали ти што ?

Она је била бабина љубимица а Баба ју је увек радосно гледала, — развлачећи испуцане усне у знак осмејка.