Махрама на глави била се олабавила и чуперци седе косе падали су јој на очи и лице. Она их је грчевито склањала, али они су се опет упорно спуштали. Жижак у кандилу још једном засветли, затим, давећи се у зејтину, поче прскати и, наједном, се угаси. У соби је била, готово, помрчина. Баба се грувала у груди, почела да чупа косу и грца у сузама.

Даница уђе у собу, угаси кандило, прекрсти се пред њиме, баци тужан поглед на бабу и изиде напоље. Марија је, такође, изишла из собе, ухватила Свету и душмански га истукла. Он се дере и треска ножицама о земљу, као да хоће са себе да стресе болове.

На капију уђе Сима, носећи у рукама једна клешта, један гвозден обруч и неко сандуче. Све те ствари, с којима се Света играо, нашао је пред капијом и сад их баци у један угао дворишта. Затим седе за сто, наслоњен уз један зид од дворишта. Даница донесе папуче и упаљену лампу. Сима скиде ципеле и капут, седе поново