ишчупа сукњу из детињих руку и пође брже.

— Шта хоће опет? Само човек њу да двори.

Даница је, са страхом, погледа, порумени и обори очи.

— Ти ништа не видиш... Ето, видиш; у мало нисам скрхала врат преко овог проклетог ватраља.

И она узеде ватраљ и баци га на сред дворишта.

— Све треба човек сам да ради.

Даница подиже ватраљ. Лице јој облила румен, а очи су се засветлиле. Света је стао на сред дворишта, раскречио ноге и почео да плаче.

У соби је била ужасна запара и мирисала је на устајали ваздух. Баба је лежала на леђима, поглед је припила за таваницу и јечи. Марија нагло отвори прозор а само неким чудом остадоше окна здрава и читава. Болесница се трже.

— Шта каже доктор ?

Марија је ћутала, тумарала по соби и растребљивала је, трескајући и лупајући предметима који јој дођу до