Да богатство није сва срећа на овоме свету, то је газда Угљеша Пивљак најбоље осетио. Богат, штоно кажу, као земља, а опет ретко кад да је имао у животу веселих дана. Од четири сина, као четири златне јабуке, па му кућа остаде на женској глави. Само је дочекао да ожени најмлађега сина, а беше му нашао и младицу, да јој на далеко равне било није. Видео је код накучанске цркве, па је сместа помислио:

„Ево мени снахе. поноса дому моме, а моме сину Млађи згодне младице!

Заблаће и Синошевић једна су општина: једна им је црква, једна школа, једна судница — једно све.

О Малој Госпођи слави накучанска црква, и ту буде света из Поцерине, Посаво-Тамнаве, Мачве, Јадра, а и других још даљих крајева, и у оба села није било куће, која није имала гостију са стране. И кући браће Поповића беху свратиле неколике кочије, а тако исто и неколико гостију на коњима. У осталом, кућа браће Поповића и данас је најчувенија и највиђенија у свој Поцерини. Она

Метаподаци

  • Просиоци : ELTeC издање
  • Комарчић, Лазар (1833-1909)
  • OCR и корекција текста: Иван Обрадовић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Задужбина Илије М. Коларца COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1905 - Београд
  • Лиценца