у жир; а кад се угоје, он их још мало кукурузом прирани, па после с њима у Митровицу, и сместа их теслимљује. Он би у прилици рекао: „трговину што једе продаји, продаји што брже, јер ће појести и себе и тебе. Ето, да је Обрад Кустура своје свиње продао чим је с њима дошао у Митровицу, могао је имати и нешто ћара; а овако, задужио се и косом на глави: пао је у канџе несретном Максиму Ћуку, па му неће остати ни она кућа над главом..."

Угљешу су у свој Мачви звали: „трули газда.“ Па он је и био одиста трули газда.

Кад је умро, његово огромно имање дошло је под масу. А само за живи мал добивено је па 1500 дуката. То је била најјача маса у свој шабачкој нахији. И још се једнако говорило: „куд се деде његова готовина?" Много се сумњало у Симу Ћату, који се ту десио и кад је Угљеша издахнуо, и кад је власт чинила попис. У осталом, њега је суд после поставио и за главнога стараоца. И онда се све ућутало....