I

Један је по један био газда Угљеша Пивљак. Није му било равна ни по богатству, ни по виђености у свој богатој Мачви. Само оно његово имање у Китогу, десно од Сокине механе, идући из Штитара у Шабац, вредило је на хиљаду минаца; па онда његови велики сувати код Лешнице, па забрани више Чокешине, па „дуге њиве“ у „Великом Кључу“ на реци Јадру, па његови чаири испод Липнице, — а да и не говоримо о његовим ливадама, њивама, забранима; о воденицама на Дрини и воденицама на Сави; о кошевима и наслонима и о другим ситнијим парчетима, што се тамо амо налазе по атару совљачком, глоговачком и Црнобарског Салаша. За њ се знало, да нигда није ни без готових новаца: чим роди жир, он сместа одвоји по два три чопора маторих вепрова и отера