Човек никада не може у животу да покаже толико милоште, толико милосрђа према бедном и невољном; толико саучешћа и болећивости према патњама и болу својих ближњих; толико добродушности и племенитости према грешницима и покајницима, — каи што то може да покаже сапутница живота његова — жена.. .. Њена је туга већа него наша; њено је осећање нежније, дирљивије него наше; — она је то, што даноноћно бди поред тешког болника; она је то, што му добротом срца свога и племенитошћу душе своје блажи муке и даје му снаге да се у нов живот поврати .... Жена је то, што потоцима суза залева хладне гробове наших драгих покојника: она је то, што мирисним цвећем кити зелене хумке,