Али је штета... Ту недавно, много је, кажу, штетовао на дебелим свињама..." одговори госпођа Јеца.

„То је кћер Обрада Кустуре?!“ запита готово зачуђено Угљеша Пивљак, а преко његова лица прелети један танан облачак; али му брзо лице сину неком унутрашњом радошћу; а његова уста као да сама за себе прошапташе:

„И боље!“

Шта му је то „и боље“ значило, то и данас нико не зна.

Он је још тога дана поиска од оца и мајке, и они му је дадоше: та ко се не би опријатељио с тако чувеним домом, као што је дом газда Угљеше Пивљака?..

Њему само што девојачки отац рече:

„Ја ти дајем моју Иконију, понос дома мога, највећу радост моју, али ти унапред кажем, да је не могу спремити онако, како бих хтео и желео, а особито кад је дајем у тако виђен и чувен дом, као што је твој дом, пријатељу."

„Пријатељу Обраде, она ће моме дому бити драга, па да је спремиш с даровима, колико она може под пазухом понети..."