рођене очи варају!.. Наша је земља то што се за 24 часа око своје осе окрене и што за годину дана обиђе око свога центра — нашега сунца.... Отуд долазе сва привидна кретања и нашег сунца и целога звезданог неба нашег; због тога у разна доба године нису једне исте звезде па нашем небу. Тако, првога јануара у 9 часова увече наш зенит — она тачка на небу што је над нашим теменом — пада између две главне звезде у Возару и Перзеју, између Капеле и Алгола. У то доба, тога вечера, видимо на нашем небу ова звездана јата и главније звезде њихове: Поларну звезду у репу Малог Медведа као центар око кога се сва звездана јата севернога пола и све њихове звезде окрећу и које никад не залазе; а то су: Велики и Мали Медвед, Северна Аждаја, Кефеус, Касиопеја, Лабуд, Лира и Херкулес. Те вечери и тога сата на самом истоку видимо лепу сјајну звезду прве величине и то је Регулус у Великом Лаву. На североистоку Велики Медвед готово додирује сам хоризонат, док се на северозападу једва може видети Вега, звезда прве величине у Лири што је у самој магли севернога хоризонта; а даље ка западу видимо другу сјајну звезду, то је Денеб, звезда прве величине у Лабуду, који је нешто мало више одскочио од северног хоризонта,